Krstarica - deo prvi

Nekada je na toj Krstarici moglo da se ćaska relativno normalno. Oduvek postoje ružne stvari, kojih bi se svaki normalan čovek postideo, ali i to smo - na kraju krajeva - MI. Na najgore moguće načine se zadire u privatnost, čitaju se privatni razgovori, zloupotrebljavaju se privatne informacije, ali sve dok ova država ne bude u stanju da donese kvalitetan Zakon koji će sankcionisati takve stvari - toga će biti. Pričalo se, međutim, u granicama normale, čak je umelo da bude jako zabavno, i chat je vršio svoju funkciju - zabava i zbližavanje ljudi. Od drugarskog, preko seksualnog, pa sve do emotivnog. Kako je vreme odmicalo i kako su se dešavale promene u administraciji, tako se stanje pogoršavalo. I uvek kada pomislim da je taj chat koji sam nekada zaista voleo dotakao dno, neko od balavih, nezrelih, neobrazovanih i nadobudnih administratora pronađe način da mi pokaže da postoji i veće sranje od onog koje (svojevoljno) gledam i trpim. Jedno vreme sam bio u situaciji da utičem na stanje na javnim kanalima, i čini mi se da je taj period realno bio drastično bolji od sadašnje situacije. Ne želim time da veličam svoj doprinos, ali isto tako ne želim da budem lažno skroman. Jednostavno, bilo je tako, a onda se iskristalisao stav da je nepoželjno koristiti mozak i da je vrlo poželjno biti poslušnik. To jednostavno ne ide uz moj lik i delo, te se naša saradnja tu na prilično neslavan i vrlo podmukao način završila. Ta podmuklost me ne iznenađuje, jer je očit primer narodne izreke "Hrani kera da te ujede", i došla je od osobe koja je baš to: štene koje je odgajano da ujede kada se oseti dovoljno snažnim. Neko maliciozan bi rekao "štene koje je izraslo u džukelu", ja to neću reći, iako ne bih pogrešio. Ama baš ni malo.

Na moju dušu ide greh što je taj čovečuljak uopšte vraćen na poziciju na kojoj se sada nalazi, a bio je sklonjen sa Krstarice, bio mu je zabranjen nick i njegova IP adresa je bila ubačena u firewall. Bio je i fizički sprečen da legalno pristupi PIK-u. Tada sam (nikada se neću dovoljno pokajati zbog te odluke) pao na njegove suze, jer sam shvatio koliko mu je teško, i zalegao sam kod odgovornih u Krstarica d.o.o. da se mali vrati na mesto administratora. Mirne duše sam mogao da ga pregazim i da preuzmem dizgine u svoje ruke, izabrao sam ipak drugi put. Računao sam da je mlađi, ambiciozniji, sa više vremena i želje da se posveti razvoju chata, i dao sam sve od sebe da mu se zabrane poskidaju i da se vrati na poziciju na kojoj je bio. I to je, zapravo, početak sunovrata Krstarice. Niko ne može da me ubedi da trenutno stanje na tom chatu nije direktan čin osvete malog gastarbajtera direktoru Krstarice koji se drznuo da dirne njegovu malenkost. A malenkost jeste, u svakom pogledu osim u fizičkom. Veličina glave, međutim, nema nikakve veze sa zrelošću i pameću, a još manje sa obrazovanjem. Ovako ili onako, Krstaricom sada "drmaju" iskompleksirani omladinci, koji sve svoje frustracije leče upravo na chatu, čija je osnovna svrha opušteno ubijanje dosade. Svoje neuspehe u realnom svetu su transformisali u svoje uspehe na virtuelnom planu, i toliko su zaglibili u svojim batrganjima i pokušajima da dokažu kako ipak nisu apsolutne nule, da tu povratka više nema. Sklonjen je ama baš svaki pojedinac koji je pokušao da razmišlja ili da progovori, umesto da slepo sluša naređenja komandanata, i sada su okruženi poltronima i talogom koji se od ostalog sveta razlikuje po znaku @ ispred svog IRC nadimka. Ma koliko to nekome čudno izgledalo, meni je žao što je tako, jer sam za tu Krstaricu emotivno vezan, proveo sam puno vremena na njoj, i posvetio sam joj dobar deo svog virtuelnog života, ali tako je kako je, i konačno sam shvatio da nikakvih promena nema.

Široka je tema, i ima puno toga da se kaže, tako da je ovo samo prvi deo pisanja o Krstarici.

To be continued...