E moj Ćubice, džabe si ti krečio...

I dok su mu sudili u Hagu nisam osećao ni trunku solidarnosti sa njim, uvek su mi na pameti bili oni koji su ostali bogalji, bez domova, bez domovine, bez identiteta, bez prava na život, oni koji su poginuli vodeći suludu borbu orkestriranu iz bezbedne udobnosti dobanovačkih bunkera, majke i očevi koji su oplakivali svoje sinove... Pa čak i kada je umro i kada je dovežen u Srbiju - bio sam ravnodušan. Uspeo je i mrtav da unese razdor i među socijaliste, i među gradske i republičke čelnike, koji nisu mogli da se dogovore o mestu sahrane. Kako vreme prolazi sve više sam svestan da su i ovi što se demokratama zovu zapravo od iste rđe satkani, ali to ne rehabilituje njega, već degradira njih. Sva ova kvazi demokratija je, zapravo, i nastala kada se CK KPJ pocepao na dve struje: Slobinu i Stambolićevu. Svi su oni ostali u duši levičari i crveni do srži, ali su jedni imali muda da to priznaju a drugi su se maskirali u dresove drugih boja. Digresija: voleo bih da mi uvaženi profesor Mićunović objasni u skladu sa kojim demokratskim načelom je čin koji se i dalje pamti, kada je raspomamljeni profesor u vreme komunizma zajahao popa na jednoj od sednica jagnjeće brigade, održanoj pod lokalnim šatorom uz podršku Mileta Basa i Evangeline SiseSuMiDoPupka Raspopović.

Jedan od onih koji se do poslednjeg dana nije odmicao od saborca i suosnivača SPS-a je Milan Milutinović. Zauzimao je ključne pozicije u vrhu srpske države, počev od ambasadorskog mesta u Atini pa do predsednika države. I ne postoji čak ni teoretska šansa da nije bio upućen u sva dešavanja, jer Sloba nije puno hajao za tuđa mišljenja, ali je voleo pred najužim krugom saradnika da iznosi svoje planove i ostvarene akcije. Ne da bi se oni nešto tu uplitali, već da bi mu klicali i da bi mu hranili sujetu. Isti taj Milan Milutinović je danas u Hagu oslobođen krivice po svim tačkama optužnice, dok su ostali politički i vojni rukovodioci Srbije popušili kazne u rasponu od 15 do 22 godina. Bio je Milanče malo na odmoru u Sheveningenu, prozborio po koju pred sudskim većem (cenim da je mnogo rečitiji bio na zatvorenim za javnost sastancima sa tužilaštvom Tribunala u Hagu), treptao malo, klimao glavom, i već sutra dolazi u Beograd redovnom linijom JAT-a. Pa za šta onda isti taj Tribunal misli da osudi Vojislava dr Šešelja, kada je Milutinović u svakom pogledu bio odgovorniji od njega bar za 100%, ako ne i više??? Ili je vreme da vispreni biznismeni počnu da štampaju flajere, majice i hemijske olovke sa likom MM-a i natpisom "I Srbija svog Ramuša ima!"?

U svetlu ove sramne presude, a sramna je po više osnova, ne mogu da se ne zapitam: ko je tu koga isprodavao, i ko je kome (pa makar i posthumno) zabio u leđa ne nož, već kolekciju Zepter noževa, koja se u Slobino srećno vreme poklanjala uz kupljeni komplet posuđa. I nosim se mišlju da ranom zorom stignem prvi na beogradski aerodrom i sačekam Milančeta, pa da ga o svom trošku prevezem do Požarevca, do porodične kuće Miloševića, pa da se čovek ispiša svom kamaradu na grob, onako kao što poslastičari sa uživanjem pobodu jagodu na šlag. I ne mogu da se ne upitam: "Za koga si, BRE, Slobo krečio?"! Kako stvari stoje, krečio si džabe! Tebe nema, drumovi te poželeše, Turci i dalje jašu, a sve drugo je isto... Kud se ona tvoja veštica ne udade za Tuđmana, ili nekog drugog ex-Ju lidera, pa da onda oni muče muke koje mi mučimo. Ti bi se sa svojom Borkom Vučić nekako već snašao, ovako si prijatelju prdnuo u čabar skroz. A i mi sa tobom!