Peđin blog

Hteli mi to da priznamo ili ne, chat je bitan segment svih nas "virtuelnih" ljudi. Neko voli da komunicira putem maila, neko koristi instant messengere, neko voli da ode na neki javni chat, poput SerbianCafea, Krstarice, itd... Postoje dve vrste konzumenata chata: oni koji priznaju da vole da chatuju i oni koji to ne priznaju. Ne vidim zašto se ovi potonji foliraju, i koga zapravo misle da mogu da slažu, jer potreba za komunikacijom spada među osnovne ljudske potrebe. Upravo se po toj potrebi i sposobnosti razlikujemo od životinja, iako sam ja ubeđen da i životinje imaju svoj način komunikacije, ali to sad nije tema. Tema je Krstarica, chat koji bi po svim parametrima i preduslovima trebalo da bude srpski virtuelni brend, nešto čime će se Srbija ponositi. Lično sam u ExYu fazonu, jer sam rođen i odrastao u SFRJ, ali to ne smatram razlogom da na prvo mesto ne stavim Srbiju, jer sam pre svega Srbin, a i državljanin sam te države. Kao što ne smatram da je Francuz zatucani šovinista (mada... oni to i jesu, jebeš ga, ali ni oni nisu tema sada), tako ne smatram ni za sebe da je ružno dati prvenstvo otadžbini, uz dužno poštovanje svih ostalih naroda i nacionalnosti. Stoga celu priču oko Krstarice posmatram kao kosmopolitski nastrojen Srbin, i tretiram je - na neki način - kao Srbiju u malom, jer to i jeste slika i prilika društva u kome živimo. Tamo ne dolaze roboti, već upravo ljudi koji nas okružuju. Sa svim svojim vrlinama i manama.

Bio sam nešto ekstremno lenj po pitanju blogovanja, ali naišla mi taKa faza.

Danas reših da saopštim širokim narodnim masama kako sam odlučio da ubuduće 18. u mesecu ne sedam u (svoj) auto. Dva meseca za redom me izdaje kučka agresorska, na isti dan, te ja ne bih da mu se nameštam još koji put! Možda je koincidencija, možda mi neko baja bockajući mi sliku iglicama i izgovarajući tajne i magične reči, možda mi je auto penzioner (po godinama svakako jeste) pa se umori posle mesec dana vožnje... Šta god da je u pitanju - od sada ću svakog 18. koristiti gradski prevoz. Ili ću ići gde treba da idem pešice. Ili, što je najbolja varijanta, neću ni mrdati tog dana iz kuće.

Nije da niste mogli da živite bez ove informacije, niti se ja osećam nešto preterano bolje zbog činjenice da sam je podelio sa vama, ali eto... Da načnemo ovu novu godinu, koja se žargonski naziva "Dvadeset deset", možda me ovaj post povuče da pišem i dalje. A dok se to ne desi, budite dobri i zdravo, i slušajte dobru exyu muziku: http://www.radio-exyu.info/ *** ExYu radio.