Povod za ovo pisanije nije nikakav konkretan događaj, već jednostavno sledim tok misli. Krenulo je od toga što sam, pijući prvu jutarnju kafu, iščitavao komentare na FBook-u. I po ko zna koji put sam se vratio na večitu i neiscrpnu temu virtuelne komunikacije. Svi oni koji su istog momenta pomislili "Ja sam i uživo i online isti/ista, i ni po čemu se ne razlikujem" mogu slobodno da preskoče rečenice koje slede, a najpametnije rešenje im je da kliknu na mali X u gornjem desnom uglu svog browsera (nikada se neću navići na izraze poput web čitača).
Priroda je u startu postavila stvari na određeni način, i one od nastanka sveta pa do dana današnjeg funkcionišu na identičan način. Kod svih životinja, osim kod ljudi, koji su sve izopačili i izokrenuli. Stoga je sasvim prirodno da je muškarac (oliti mužjak) lovac, a žen(k)a plen. M se neprestano trudi da osvoji Ž, ona neprestano igra igrice u kojima daje nadu, popušta, odbija, pa tako u krug, dok ne napravi konačan izbor i ne kaže sama sebi "To je taj!". Posmatramo li stvari na taj (ah, koliko će vas sada reći da je jako uprošćen) način, sve se svodi na bitku, u kojoj je cilj osvojiti "tvrđavu", a u ratu je sve dozvoljeno i sredstva se ne biraju. Stoga, ukoliko je neophodno, posežemo i za lažima. Opa! Brzo stigoh do suštine...
Retki su primerci ljudske vrste koji, komunicirajući sa drugima, imaju želju da budu antipatični i odbojni. Toliko retki da su, zapravo, samo izuzeci koji potvrđuju pravilo da je cilj svake komunikacije biti dopadljiv drugoj strani. Ovde se ne ograničavam ni na jednu vrstu odnosa i mislim kako na flert, tako i na ćaskanje sa komšilukom, razgovor sa kolegama na poslu, itd... Sve se to, naravno, prenosi i na online komunikaciju, uz mali dodatak da anonimnost monitora dozvoljava da stvari (ne)svesno iskrivimo. Stepen iskrivljenosti istine je u proporciji sa samopoštovanjem, i što se manje poštujemo u nekoj svojoj intimi to ćemo online biti lepši, pametniji, plemenitiji, tolerantniji. Svesno ne nazivam takvo ponašanje laganjem ili dovođenjem u zabludu, jer se radi o belim polu-lažima, i ja u tome ne vidim ništa loše. Čak tu pojavu smatram vrlo korisnom, jer hiljadu puta izgovorena laž postaje istina, pa ako nekome ponovimo x puta da smo tolerantni možda to i postanemo u real životu.
Čitam ja tako jutros komentare na FB-u i istovremeno pred očima vrtim slike autora istih. I shvatim kako su svi cakani i fini, i sve vrca od neke ljubaznosti, od šarma, od dobronamernosti, od optimizma. Ma prosto mu ti komentari dođu lek za dušu (napaćenu balkansku)! Razmišljam istovremeno kako nije loše naći ventil i isprazniti se, i slikati život (bežeći iz sivila svakodnevnice) pink bojama... Razmišljam i pitam se "Dokle li će ovi ljudi?!". Blagoglagoljivost komentara se drastično poveća ukoliko se neko drzne da remeti idilu i napiše kako se oseća loše, ili kako ima neki problem. Ah, koliko će dušebrižnika odmah pohitati da napiše kako je to samo prolazna faza, kako je život lep, kako se radi o pogrešnoj percepciji, i sve se na kraju svede na rečenice tipa "Pa valjda ja bolje znam da ti je super!". A sve to iz sebične potrebe da se ne čita o tuđim problemima, kada su nam naši preko glave.
Deo te virtuelne komunikacije se odnosi i na flert, i tu sam posebno inspirisan da budem kritičan. Spadam u osobe koje flertuju uvek i svugde: u prodavnici, na ulici, u prevozu, na šalteru banke ili opštine, u apoteci, gde god! Više je razloga za takvo ponašanje: ovan sam, te sam sujetan, i volim da ostavim dobar utisak, ma koliko on bio prolazan i nebitan; šarmom se mnogo više može postići nego mitom i arogancijom; na kraju krajeva - tako sam rođen, i to je deo mene. Flertujem i kada sam single i kada sam u vezi, i taj flert je u potpunosti bezazlen. Za ovih 40 godina (plus jednu, moliću lepo), koliko sam nakrkao u pozamašnu pozadinu, nijedan flert nikada nije prerastao u nešto više. Bio je i ostao upravo to. Da li sam ženi rekao da se prelepo smeje, da lepo miriše, da je savršeno našminkana, da ima lepo dupe ili lepe noge - potpuno je nebitno. Taj stil komunikacije zadržavam i na globalnoj mreži, i kod mene će se uvek kroz priču provući neka aluzija ili kompliment, ali to sam ja, i na kraj pameti mi ne pada da se menjam. Neće me pokolebati čak ni sagovornice koje tome pridaju enornmno veći značaj nego što bi trebalo. Ako će ženi prijati da misli kako je salećem i kako sečem vene za njom - neka tako i bude, meni nikakva šteta a ona se ipak oseća lepo i poželjno.
Komentariše, veliš, moje ponašanje sa drugima, pa će drugi o meni imati pogrešno mišljenje?
BUM! E to je meni pukao reproduktivni organ, koji uvek puca kada se radi o tuđem mišljenju. Ljudi do čijeg mi je mišljenja stalo me poznaju i znaju ko sam i kakav sam, a za ostala mišljenja me je briga upravo onoliko koliko me potresa činjenica da je izvoz pirinča iz Rusije u Kinu ove godine slabiji za 2%. Kriza, jebeš ga!
I sve se tako vrti u nekom krugu laži i seksa, još nam samo video trake fale pa da krenemo da gazimo gospođu Mjesec. A koga god da upitaš da li je to istina dobićeš isti odgovor. Ljudi su željni topline, bliskosti, žele da budu predmet nečije želje (bilo da je ona seksualna, platonska, prijateljska, kako god) i svesrdno rade na tome (u čemu ne vidim ništa loše). A upitaš li ih da li je to tako, čućeš kako je njima u životu super, kako su zadovoljni sobom, kako ne mogu da se odbrane od prijatelja i potencijalnih partnera jer ih svi žele u svojoj blizini, kako od silnih poslovnih i društvenih obaveza ne stižu ni da jedu kako treba, sve je jedan opšti (pozitivni) haos... Pogledaš, međutim, malo bolje i shvatiš da isti ti ljudi vise na FB-u, Smokvi, Iskrici, i ko zna kojim sve ne sajtovima za druženje i upoznavanje, da su intenzivni posetioci raznoraznih chat soba, i da polako ali sve sigurnije svoj život pretvaraju u virtuelnu stvarnost. Jer gde je lakše steći "prijatelje" i biti poželjan nego online? Nigde, prijatelju, ali o tome se ne priča, jer može da se pokvari magija!
Svestan sam da sam malo ispreplitao teme, ali sam izbacio iz sebe misli kako su nailazile. Uostalom, komentarisaće valjda neko, pa ću se nadovezati.
